Suština celog sukoba sadržana je u zapadnoj poruci, koja je prst u oko: Ukrajinci mi vam dajemo oružje a vi ginite za nas? Potpuna slavenska naivnost. Sutra kad im zapad isporuči račun za oružje, kad to ne budu mogli da plate, Ukrajinci će postaviti pitanje svojih žrtava. Zapad će im tada zabosti i drugi prst koji će im objasniti da dok oružje ima cenu, njihovi životi nemaju pa stoga to ne može da se plati. Sledeća poruka, ako nemate novaca, zaplemićemo vam rođenu zemlju. Ona neće više biti vaša i pomerite se sa nje da nam ne ometate uživanje u našem posedu. I tako redom, prst po prst. Zapad ih ima toliko da će Ukrajinci potpuno oslepiti a onda šta će imati od života?

1. Ponuda zadržite već osvojeno je zakasnela i nedovoljna.
2. Nemačka je svedena na svoju stvarnu meru, da bude tampon zona između supersila Rusije i USA, svi snovi da i oni budu supersila su pali u vodu. O propalim kolonijalnim imperijama Francuskoj i Britaniji je odavno sve rečeno.

"...a onda su počele padati ruske bombe po Kijevu...".

Jasno je meni da bi nešto drugo bilo izvan američkog narativa o ruskoj agresiji, ali ipak da postavim retoričko pitanje. A gde su to pale bombe i kada na Kijev?

Koliko ja znam, u Kijevu nije bilo više prekida u snabdevanju strujom nego u Beogradu ili Rimu, Berlinu ili Parizu. Đaci idu u školu, a studenti na fakultet, radi gradski prevoz, rade bioskopi i kafane, radi gradski prevoz.

Ja znam da su Rusi gađali neke trafo stanice u zapadnoj Ukrajini, ali ne i u Kijevu. Da nije pogođena ni jedna zgrada osim štaba obaveštajne službe i to nakon što su se javili da se pohvale kako su oni gađali Moskvu.

I posle te rečenice ja sam prestao da čitam još jedan propagandni zammagljivač i pogleda i mišljenja.

Bombe nisu padale po Kijevu. Dalje nemamo šta da razgovaramo , odnosno da vodimo pisanje i dopisivanje.